Ana Marković 1979-2025
Zatičeš nas nespremne za ovaj nenadoknadiv gubitak, za tvoj prerani odlazak. Ove reči su posvećene tebi, draga Ana, tebi koja si volela život, radovala se prirodi, ljudima, porodici, koja si volela svoj posao i radila ga pošteno do zadnjeg dana. Stotine i stotine kilometara smo zajedno prošli na putovanjima, stotine sati smo proveli zajedno na poslu, u zajdničkom druženju, tokom kojih smo samo učvrstili naše uverenje u tvoju velikodušnost, požrtvovanost i odano prijateljstvo. Delili smo zajedno i dobro i loše, gubitke dragih i srećne dogadjaje. Kolegijalna i srčana do kraja, disala si za svoju porodicu, prijatelje, kolege i udruženje. Tvoj gubitak je nenadoknadiv. Nenadoknadiv u mladosti, u trajanju, u nedostajanju, u praznini koju niko ne može popuniti.Možda si otišla na bolje mesto, a tvoje mesto pored nas je ostalo da zjapi kao i tuga i suze sa kojima te ispraćamo. Voleli smo te kao sto si volela nas i nikada te necemo zaboraviti. Neka ti je laka zemlja draga nasa Ana.